Šta ako propušiš posle nedelju dana, meseca ili godine

Jedna cigareta posle prestanka ne poništava ono što je iza tebe. Istraživanje objavljeno u BMJ Open 2016. procenjuje da je prosečnom pušaču potrebno više od trideset pokušaja pre nego što prestane zauvek, uz raspon procena od šest do sto četrdeset dva. Povratak na cigaretu je deo te statistike, a ne dokaz da nešto s tobom nije u redu.

Jedna cigareta i povratak na paklu dnevno nisu ista stvar

U svakodnevnom govoru obe stvari se zovu isto: propušio sam. U praksi su to dva različita događaja sa različitim ishodima.

Prvi je jedna cigareta, obično u konkretnoj situaciji, posle koje se nastavlja bez cigareta. Drugi je povratak na staru količinu, kada se posle nekoliko dana ponovo puši kao i pre.

Razlika nije akademska, jer ono što najčešće pretvara prvi događaj u drugi nije nikotin iz te jedne cigarete. To je rečenica koja dolazi posle nje: kad je već propalo, nema smisla. Ta rečenica, a ne cigareta, otvara paklu sledećeg jutra.

Institut za javno zdravlje Srbije „Batut” na svom sajtu Ostavi pušenje piše isto: cigareta zapaljena posle odluke da se prestane ne znači da nećeš uspeti.

Prvi sat posle je važniji od same cigarete

Cigareta je gotova za pet minuta i na nju se više ne može uticati. Odluka o tome šta ta cigareta znači donosi se u sat vremena posle nje, i to je jedini deo koji je još uvek tvoj.

Tri stvari koje u tom satu pomažu više od bilo kakvog obećanja:

Zapiši šta je prethodilo. Ne zašto je volja popustila, nego gde se to desilo, s kim, koliko je bilo sati i šta se dešavalo u pola sata pre toga. To je podatak, a ne presuda.

Baci ostatak. Paklica u džepu je otvoreno pitanje koje se postavlja svakih pola sata. Prazan džep je zatvoreno pitanje.

Ne pomeraj datum. Sledeća cigareta nije zakazana za sutra ujutru zato što je ova popušena danas. Ponedeljak nije bolji početak od ovog popodneva.

Zašto se propuši i posle godinu dana

Ljudi sa godinama nepušačkog staža i dalje opisuju da ih povremeno nešto spopadne. To je uobičajeno i ne znači da se zavisnost vratila.

Irska zdravstvena služba (HSE) navodi da neočekivane krize mogu da se jave i dugo posle prestanka i da su obično vezane za stvari koje se povezuju sa pušenjem.

Kasnije krize, dakle, najčešće pokreću okidači: piće, svađa, put, duga vožnja, neko ti ponudi na terasi. Takva kriza znači da je jedan okidač naišao u trenutku kada za njega nije postojao plan, a ne da je nešto propalo.

Koliko pokušaja je normalno

Brojka koja se najčešće citira je osam do deset pokušaja. Ona postoji, ali stoji na optimističnom kraju raspona i vredi je videti u kontekstu.

Chaiton i saradnici su 2016. u BMJ Open pratili kohortu pušača i procenili da je prosečnom pušaču potrebno više od trideset pokušaja pre nego što prestane zauvek. Raspon njihovih procena ide od šest do sto četrdeset dva, u zavisnosti od toga kako se pokušaj definiše. Ako se broje samo ozbiljni pokušaji, broj je manji; ako se broji svako jutro kada je odluka doneta, veći je.

Praktična posledica nije da je beznadežno. Praktična posledica je da je treći pokušaj statistički rana faza, a ne poslednja šansa, i da se broj pokušaja ne čita kao ocena karaktera.

Šta se menja u sledećem pokušaju

Pokušaj koji se ponavlja isto obično se i završi isto. Ono što razlikuje sledeći put nije količina volje, nego plan za konkretan trenutak u kome je poslednji put popustilo.

Zato posle propušivanja vredi odgovoriti na jedno pitanje pre nego što se odredi novi datum: koji okidač je bio, i šta je plan baš za njega. Odgovor „sledeći put ću izdržati” nije plan. „Kada se u toj kafani ponudi cigareta, uzimam vodu i izlazim na pet minuta” jeste.

Ako ne znaš koji okidač te najčešće vraća cigareti, kratak kviz to pokaže za oko četiri minuta.

Novogodišnja noć i drugi datumi koji obore plan

Posrtaji se ne raspoređuju ravnomerno po kalendaru. U srpskim razgovorima o prestanku jedan datum se ponavlja češće od svih ostalih, i to je novogodišnja noć. Odmah za njom idu svadbe, ispraćaji i duge proslave.

Mehanizam je isti kao kod svakog drugog okidača, samo skupljen na jedno veče. Kasno je, pije se, svi oko tebe puše, i pravilo koje važi svakog dana počinje da deluje kao da baš te večeri ne važi.

Za takve datume plan se pravi unapred, ne u tri ujutru. Konkretno: šta piješ, gde stojiš kada svi izađu na cigaretu, ko od prisutnih zna da više ne pušiš i u koliko sati ideš kući. Odluka doneta u tri ujutru nije tvoja odluka, nego odluka situacije.

Nepušački staž se ne vraća na nulu

Dani bez cigarete su se desili. Telo ih je iskoristilo, novac je ostao gde je ostao, i nijedna cigareta ih ne briše unazad.

Brojač koji se resetuje na nulu posle jedne cigarete kažnjava tačno u trenutku kada je kazna najmanje korisna. Zato Iskra čuva ukupno vreme bez cigarete i ne vraća ga na nulu.

Ukratko

Jedna cigareta nije isto što i povratak na staru količinu.

Ono što najčešće pretvara jednu u drugu je zaključak posle nje, a ne nikotin u njoj.

Prosečnom pušaču treba više od trideset pokušaja, po proceni iz BMJ Open 2016, uz vrlo širok raspon.

Kasnije krize pokreću okidači, pa posle propušivanja vredi imenovati okidač pre nego što se odredi novi datum.

Dani iza tebe ostaju tvoji.

Iskra je srpska aplikacija za prestanak pušenja koja radi u trenutku kada se javi poriv i ne briše ukupno vreme bez cigarete posle posrtaja. Iskra nije zamena za lekara ni za terapiju.

Izvori

Chaiton M. i saradnici, „Estimating the number of quit attempts it takes to quit smoking successfully in a longitudinal cohort of smokers”, BMJ Open, 2016.

HSE (Irska zdravstvena služba), Cravings and withdrawal when you stop smoking.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, Ostavi pušenje: Nedavno ste ostavili pušenje.